Polazak u jaslice je velika promena u životu malog deteta.
Na Vama je zadatak da se pripremite na moguće reakcije deteta i situacije u kojima ćete se naći, kako bi detetu olakšali prelazni period. Time ćete olakjšati i sebi, jet je ovo prelazni period i za Vas, a odvajanje od deteta, koje se teško adaptira, i Vama će možda biti čak i veći stres nego detetu.
Moguće reakcije tokom adaptacije
Neka deca, posebno mlađa, otvoreno negoduju, burno plaču tokom rastajanja sa roditeljima, odbijaju komunikaciju, otvoreno se bude protiv nove situacije.
Roditelji bi trebalo da znaju da je trenutak rastanka krizan i da se većina dece, nakon što roditelj ode, primiri i zaigra se. Zato je važno proi rastanku biti odlučan i ne pokazivati nesigurnost.
Neka deca u prvim danima ulaze u sobu bez otpora, zainteresovana za nove igračke, da bi se otpor pojavio treći, četvrti dan ili naredne nedelje, nakon što su shvatili da je odlazak u vrtić svakodnevan, a u njemu se još uvek ne osećaju sigurno.
Obično burno reaguju mlađa deca. Starija najčešće poslušno ulaze u sobu, ali veći deo dana ćute, stoje pored vrata, odbijaju komunikaciju sa vaspitačem, medicinskom sestrom i drugom decom.
Ponekad dete u vrtiću odbija hranu, teško se uspavljuje, nemirno spava i plačljivo je bez vidljivog razloga.
Neka deca reaguju regresijom u ponašanju. Dete koje je prohodalo opet pribegava puzanju, dete koje je nedavno uspostavilo kontrolu stolice, sada opet obavlja nuždu u gaćice, ono koje je komuniciralo rečima, opet pribegava gestovima.
Razlog takvih reakcija nije zaostajanje u razvoju. U želji da bude zaštićeno, dete bira ona ponašanja , koja mu nude veću sigurnost. Takve promene su prolaznog karaktera i nestaju kada se dete prilagodiu novoj sredini, odnosno kada počne da se oseća sigurno.
Poželjno je da prve dane (nekoliko nedelja) dete dolazi u jaslice na kraće vreme.
Raspored dolaženja dogovara se sa medicinskim sestrama-vaspitačima. Preporučuje se da dete jaslenog uzrasta prvi dan ostane do jednog sata, a kasnije se taj period postepeno produžuje, zavisno od samog deteta i njegovih reakcija.
Detetu je potrebno vreme da se prilagodi na nov, nepoznat prostor i nove osobe. Zbog toga spavanje i popodnevni odmor u vrtiću odložite za kasniji period, kada se dete navikne na drugare, medicinske sestre- vaspitače i kada počne da se oseća sigurnije.
Dozvolite detetu da sa sobom ponese igračku koja mu pruža osećaj sigurnosti, omiljeno ćebence, plišanog medu.. Ove igračke mogu pomoći detetu da premosti jaz između kuće i vrtića.
Ako željeno ponašanje nije usvojeno do polaska u jaslice, nije ga dobro podsticati perioda prilagođavanja, nego to ostavite za vreme kada se dete prilagodi novim promenama u svom životu.
Vrlo je važan jutarnji rastanak u jaslicama. Budite smireni, nikako detetu ne pokazujte svoju zabrinutost ili žalost što ga ostavljate. Dete to može primetiti pa će se tako i ono osećati. Rastanak se ne sme odlagati u nedogled. Dugo smirivanje deteta ili ponovno vraćate se ne preporučuje jer će dete ubuduće plakati duže očekujući da se roditelj vrati.
Po povratku iz vrtića, dobro je da više vremena provodite sa detetom. Šetajte se, igrajte se, pričajte mu priče, pružite mu nežnost, pokažite svoje interesovanje za njegove doživljaje iz vrtića.
Pedagog, direktor PU "Mirijevsko dvorištance"
Zorica Dražić