Autizam, odnosno poremećaj iz spektra autizma, je neurorazvojni poremećaj koji utiče na način na koji dete komunicira, socijalizuje se i doživljava svet oko sebe. Iako se svako dete sa autizmom razvija drugačije, postoje neki zajednički obrasci u ponašanju koje roditelji i stručnjaci mogu primetiti već u najranijem uzrastu.
Neki od ranih znakova mogu uključivati:
-
neuspostavljanje kontakta pogledom
-
neodazivanje na ime
-
senzorne smetnje
-
nedostatak interesovanja za druge
-
izostanak pokaznog gesta
-
kašnjenje u razvoju govora
-
stereotipne, ponavljajuće radnje (mahanje rukama, ljuljanje…)
-
usmerenost na rutinu i otpor prema promenama.
ZAŠTO JE RANA INTERVENCIJA KLJUČNA?
Mozak deteta u najranijem uzrastu ima najveću sposobnost za učenje. Zato se rana intervencija smatra najvažnijom u radu sa decom sa autizmom.
Rana intervencija podrazumeva prepoznavanje teškoća u najranijem uzrastu, pre 3.godine života, uključivanje stručnjaka i pružanje strukturisanih tretmana koji pomažu detetu da razvija komunikaciju, socijalne veštine i samoregulaciju.
Što ranije dete počne sa tretmanom, veće su šanse za napredak što doprinosi boljoj socijalnoj i komunikacionoj integraciji u svakodnevnom životu.
NE ČEKA SE DIJAGNOZA!
Često roditelji izgube dragoceno vreme čekajući dijagnozu i odlažu uvođenje deteta u proces tretmana. Tako dete gubi šansu da svoj potencijal ostvari u periodu kada je mozak najplastičniji za učenje. Zato je važno da se dijagnoza ne čeka i ne odlaže uključivanje deteta u tretman. Intervencija obuhvata razvoj veština komunikacije, senzorne integracije, socijalnih veština, veština samopomoći (samostalnosti pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti), razvoj akademskih veština... Osnovni pristupi u radu su rad u strukturi, principi pozitivnog potkrepljenja i doslednost.
KAKO DO FUNKCIONALNE KOMUNIKACIJE?
Ukoliko dete još uvek nema razvijen govor, cilj tretmana jeste rad na razvoju predveština koje su neophodne za pojavu reči (razumevanje, imitacija, zahtevanje, dobijanje i produžavanje kontakta pogledom, rad na pažnji...). Takođe, koristi se alternativna komunikacija (komunikatori, PECS, gestovi). Dete se uči da inicira kontakt, da traži, zahteva, ukazuje šta želi. Važan je rad na zajedničkoj pažnji, što je osnova za kasniji govor. Preko omiljenih aktivnosti deteta se razvija interakcija. Deca u spektru vole rutinu, te se zbog toga u radu koristi vizuelna podrška (vizuelni raspored, socijalne priče, peščani sat.). Imitacija je ključna u tretmanu i jedna od najvažnijih prognostčkih sposobnosti. Početno se radi na imitaciji pokreta, gestova pa tek onda zvukova i reči.
CILJEVI TRETMANA
Ciljevi tretmana su razvoj senzorne integracije, dobijanje i razvoj socijalne interakcije, razvoj svesti o sebi i okruženju, razvoj pažnje, iniciranje komunikacije, razumevanje govora kao i primena različitih oblika alternativne komunikacije i na kraju pojava govora.
Jedan od najvažnijih faktora za dobru prognozu tretmana je odabir adekvatnih stručnjaka, koji će proces terapije sprovoditi u skladu sa naučnim disciplinama koje su u temelju tretmana autizma, etičkim kodeksom i koji će znati kako da obuči roditelje za rad kod kuće.