Stimulacije ili stereotipije se uobičajeni oblici ponašanja kod dece sa autizmom. Najčešći oblici stereotipnog ponašanja su lepršanje rukama, ljuljanje, klaćenje.
Zašto deca ispoljavaju stereotipna ponašanja?
Uglavnom iz dva razloga. Prvi je da deca osećaju zadovoljstvo dok traju stimulacije, a drugi razlog se odnosi na to da tako smanjuju neprijatnosti ili bol.
Zašto se teško zaustavljaju?
Stereotipna ponašanja se izuzetno teško sprečavaju ili zaustavljaju. Deca sa autizmom retko dobijaju adekvatne pojačivače iz okruženja, tako da ih onda dobijaju iz sopstvenog samostimulisanja. Dakle, stereotipije izazivaju osećaje prijatnosti kod autističnog deteta, s obzirom na to da te osećaje u njima retko izazivaju situacije iz spoljašnje sredine, oni ih pronalaze u sebi. Zato je veoma teško modifikovati ova ponašanja.
Kod koje dece se najčešće javljaju?
Kod dece koja imaju značajne poremećaje na govorno-jezičkom planu i kod neverbalne dece. Sa poboljšanjem razvoja govorno-jezičkih veština smanjuju se stereotipna ponašanja.
|
|
|
|
|
|
Koje intervencije smanjuju stereotipna ponašanja?
Odgovor – intervencija - preusmeravanje
Kada dete ispolji stereotipno ponašanje (odgovor), mi našom intervencijom preusmeravamo nepoželjno ponašanje ka funkcionalnom obliku motoričke aktivnosti.
Vrste stereotipija i primeri intervencija
Motorne stereotipije
Kod motornih stereotipija primenjujemo dvojaku intervenciju, tako što dajemo neutralni zadatak (slagalice, kocke, bojice i olovku). Možemo da otežamo detetu izvođenje stereotipnih radnji, npr. lepršanje ili tapšanje, tako što ćemo staviti tegove odgovarajuće težine na detetove ruke.
|
|
|
|
|
|
Vokalne stereotipije
Teže je intervenisati kod vokalnih stereotipija jer ne možemo direktno blokirati ponašanje. Možemo dati detetu vokalni zahtev koji ono ne preferira. Na primer, ako dete ne voli da odgovara na neka pitanja, onda ćemo postavljati detetu upravo ta pitanja kada ono počne da proizvodi vokalne stereotipije.
Kod svakog oblika intervencije, važno je pridržavati se principa doslednosti, jer jedino ako ukoliko povećamo pozitivne oblike ponašanja kod deteta, možemo očekivati da se nepoželjno smanji ili čak i eliminiše.