ADD/ADHD je razvojni poremećaj koji je kongenitalan i neurološki zasnovan, a čije su osnovne karakteristike:
- nedostatak pažnje /selektivna pažnja
- rasejanost
- impulsivnost
- hiperaktivnost
Deca sa ADD i ADHD poremećajima uglavnom ispoljavaju prve tri karakteristike ponašanja, dok se u slučaju ADHD ispoljava i četvrta.
Ovaj poremećaj značajno utiče na funkcionalne sposobnosti (učenje, društveni odnosi, porodični odnosi, komunikacija). Javlja se u ranom razvojnom periodu, uvek pre 6 godine i mora perzistirati više od 6 meseci kako bi se postavila dijagnoza.
Selektivna pažnja se proteže od izražene nepažljivosti za one sadržaje koji im nisu interesantni do hiperfokusiranosti na sadržaje koji ih zanimaju. Ova deca se brzo zamore kada treba da obavljaju organizovane psihomotorne aktivnosti, žale se da im je dosadno i prekidaju izvršavanje. Čak i za one aktivnosti na koje su bili hiperfokusirani, relativno brzo izgube pažnju ako im malo dosade. Deluju kao da ne slušaju. Izbegavaju zahtevne zadatke. Jednostavno, ne mogu da se fokusiraju na ono što im je dosadno pa se isključuju. Često zaboravljaju svoje stvari i obaveze koje treba da izvrše.
Međutim, ako im je radnja interesantna, tada se javlja hiperfokusiranost, koja može biti veoma korisna jer dete može dosta dobro naučiti sadržaje koji su mu interesantni. Tada često ne odgovaraju na pozive roditelja ili se razbesene ako se prekidaju.
Selektivna memorija - pamte obično nebitne elemente tokom učenja, slušanja priče ili slušanja onoga što govori roditelj, vaspitač ili nastavnik. To se dešava zato što su njihovi periodi koncentracije izuzetno kratki tako da se oni naizmenično uključuju i isključuju.
Rasejanost – lako im se remeti misaoni tok nekom novom idejom koje nisu u vezi sa zadatkom koji se obavlja, tako da napuštaju dovršavanje zadatka i okreću se ka novim izvorima stimulacije. Nedostatak istrajnosti predstavlja veliki problem u obavljanju školskih aktivnosti i obaveza. Jedna od najvažnijih karakteristika ove dece je nemogućnost razlikovanja bitnog od nebitnog.
Impulsivnost se ogleda u nemogućnosti odlaganja potreba zbog smanjene samokontrole. Skloni su kršenju socijalnih pravila zbog čega često upadaju u nevolje, što za posledicu ima narušenu disciplinu. Često je prisutan nemir u opasnim situacijama kao i loša samoprocena (istrčavanje na ulicu, neopreznost prilikom igranja napolju i nedostatak svesti o mogućnosti povređivanja). Odnosi sa odraslima su često socijalno dezinhibisani, bez uobičajene rezerve. Sa vršnjacima često ne ostvaruju dobre odnose, uglavnom su nepopularni. Veoma teško odlažu zadovoljenje svojih potreba, čekaju red, dele stvari i sarađuju. Nepromišljeni su i nepredvidivi, tako da često urade prvo što im padne napamet bez razmišljanja.
Sedmogodišnje dete se često ponaša kao trogodišnje zbog kasnijeg sazrevanja.
Ova deca često upadaju u neprilike, ali nemaju lošu nameru, niti su agresivna po pririodi, oni jednostavno ne povezuju akciju sa mogućim posledicama.
Hiperaktivnost podrazumeva preterani nemir u strukturisanim situacijama koje zahtevaju određeni stepen samokontrole i mir. Ova deca ustaju za vreme časa, trče, skaču, vrpolje se , viču, ne mogu da sačekaju red, ne mogu da sačekaju da im neko postavi pitanje do kraja, već odgovaraju prekidajući sagovornika u pola rečenice.
Pridružene smetnje
Teškoće u učenju, disleksija, disgrafija i diskalkulija.
Mogu biti prisutni govorno - jezički poremećaji kao i poremećaji motorike.
Karakteristike ADHD u adolescenciji i odraslom dobu
Kada se hiperaktivnost smanji, tokom života se mogu se pojaviti antisocijalni poremećaji ličnosti kao i zloupotreba supstanci. Veoma često je prisutno nedovoljno samopoštovanje, loša samoprocena i samoposmatranje. Prisutno je odloženo sazrevanje.
ADD/ADHD u Srbiji
S obzirom na to da nedostaju relevantna istraživanja na ovu temu ne možemo govoriti o preciznim statističkim podacima. Međutim, na osnovu procene ponašanja dece od strane stručnjaka koji sa njima rade (logopeda, nastavnika, vaspitača) pretpostavlja se da 20-30 % dece i omladine u našoj zemlji ima poremećaj pažnje.
Kako pomoći detetu sa ADD/ADHD?
Bihejvioralni pristup bazira se na povećavanju frekvencije poželjnih ponašanja i smanjivanju i potpunom gašenju nepoželjnih kroz učenje alternativnih obrazaca ponašanja. Potrebno je potkrepiti svako poželjno ponašanje odmah nakon njegove pojave.
1. Postaviti jasna pravila i granice.
2. Važno je poštovati princip doslednosti u radu sa decom. Ukoliko kažete da dete nešto ne može da dobije pa ipak popustite svaki sledeći put ćete imati nepoželjna ponašanja koja će se češće javljati i duže će trajati .
3. Modelovanje ponašanja
Token sistem (sakupljanje poena - žetona, pluseva ili smajlija)
Ovaj sistem podrazumeva da dete dobije nagradu ukoliko sakupi dovoljan broj poena/tokena. Dete će dobijati poene tokom izvršavanja nekog zadatka (učenje, obaveze u kući). Kada dete prikupi sve poene nagrada treba da sledi odmah nakon izvršenja.
4. Vizuelni raspored - sistem sličica koji prati dnevne aktivnosti deteta. Najbolje je praviti realne fotografije. Raspored treba da sadrži fotografije sleda događaja u toku dana: buđenje, obavljanje lične higijene, oblačenje, doručak, odlazak u vrtić/školu i aktivnosti koje dete tamo obavlja, dolazak kući, raspremanje svojih stvari, lična higijena, večera , spavanje.
Bihejvioralan pristup na kome se zasniva ABA metoda može biti efikasan u radu sa ovom decom.