Autizam

ŠTA JE AUTIZAM?

Autizam je pervazivni-sveprožimajući razvojni poremećaj koji se karakteriše:

-oštećenjem socijalnih interakcija

-oštećenjem komunikacije

-prisustvom repetitivnih stereotipnih radnji i ograničenim aktivnostima i interesovanjima.

 

SIMPTOMI AUTIZMA

Važno je naglasiti da postojanje samo nekih simptoma koji su ovde navedeni ne znači da dete ima autizam. Međutim, dugo perzistiranje većine ovih simptoma može biti veoma indikativno:

- izostanak kontakta pogledom

- neodazivanje na ime

- nerazvijen govor ili kasniji razvoj govora

- izostajanje pokaznog gesta

- neprimećivanje drugih ljudi

- prilaženje drugim ljudima samo u svrhu zadovoljenja svojih potreba (uzimanje odraslog za ruku i vođenje do mesta gde se nalazi predmet njihovog interesovanja)

- nefunkcionalna upotreba predmeta (ređanje igračaka, vrtenje točkića automobila)

- odsustvo svesti o opasnosti (istrčavanje na ulicu, skakanje sa tobogana, utrčavanje u vodu)

- usmeravanje pažnje isključivo na određene predmete ili sadržaje

- senzorne smetnje svako dete sa autizmom ima senzorne smetnje koje mogu biti više ili manje izražene (preosetljivost ili neosetljivost na  zvuk, dodir, vizuelni sadržaj i bol, hodanje na prstima, vrtenje ukrug, preterana želja za ljuljanjem, penjanjem, skakanjem...)

- plakanje ili smejanje koje nije primereno datoj situaciji

- preterano kretanje bez jasnog cilja ili osamljivanje i pasivnost

- odsustvo razumevanja osećanja drugih ljudi-odsustvo ponašanja usklađenog sa kulturnim normama.

 

 Nesposobnost uspostavljanja socijalnih odnosa sa drugim ljudima je najznačajnija dijagnostička karakteristika autizma.

 

Oštećenje socijalnih interakcija

Ova deca se ne druže sa vršnjacima. Ne pokazuju  zajedničku pažnju (nije im važno da li su njihove igračke interesantne drugoj deci). Ne razumeju socijalne situacije u kojima dominira smeh, mimika i gest. Kontakt pogledom je veoma kratak. Ne gledaju lica drugih ljudi kako bi protumačili šta oni misle ili osećaju. Često ispoljavaju emocije van konteksta, dakle, osećaju radost, tugu, strah kada drugi ljudi to ne bi osetili (smeju se kada je neko dete uplakano). Ne razumeju šta drugi ljudi misle i osećaju, niti složenija osećanja kao što su stid, ponos i iznenađenje.   

Oštećenje komunikacije

Još od najranijih dana primetno je izostajanje imitacije i uključivanja u socijalne interakcije sa roditeljima. Dete se ne igra igračkama. Nema adekvatnog kontakta pogledom. Ne koristi gestove niti ih razume (pa-pa, no-no).

Kod određenog broja dece govor se ne razvije, dok kod ostalih razvoj kasni i značajno je izmenjen. Deca sa autizmom koja su verbalna imaju izmenjenu intonaciju i mimiku, često koriste ton koji nije u skladu sa njihovim emotivnim stanjem (robotski glas).

Kod dece kod koje je govor razvijen, postoje teškoće da se komunikacija započne i održi, prisutni su: eholalija (ponavljanje reči ili fraza neposredno pošto su ih čuli ili nešto kasnije), neologizmi (koriste nove reči koje su sami izmislili i koje drugi ljudi ne razumeju) i upotreba 3. lica jednine kada govore o sebi. Teško razumeju apstraktne izraze, fraze i kobajagi igre.

 

Repetitivno i opsesivno ponašanje

Kod ove dece su otkrivene velike teškoće u planiranju akcije što se karakteriše ponavljanjem jedne te iste radnje u različitim situacijama koje zahtevaju rešavanje problema. Neka deca imaju izražene preokupacije u vezi sa predmetima (ređanje igračaka uvek na isti način u određenom delu stana, vrtenje točkića automobila) ili specifična interesovanja (postavljanje pitanja nepoznatim ljudima u vezi njihovog mesta boravka ili u vezi robne marke kuhinjskih aparata koje poseduju…) ili određena ponašanja u vezi sa ishranom (preferiraju samo određenu vrstu hrane serviranu na određen način ). Određena deca nauče sama da čitaju i računaju, ako su njihova intreresovanja vezana za slova i brojeve. Veoma čest simptom je lepršanje rukama.    

Deca sa boljim intelektualnim sposobnostima koja imaju specifična interesovanja u stanju su da nauče gotovo sve podatke o temi koja ih interesuje. Neretko primećujemo kako deca ispoljavaju negativna ponašanja ako roditelji promene do tada ustaljeni način kretanja do škole ili prodavnice. Ova deca ne vole promene u svom okruženju tako da male promene u okviru njihove dnevne rutine mogu izazvati uznemirenost. Može se pojaviti agresivno ili autoagresivno ponašanje kao rezultat oštećenja socijalnih interakcija.

 

Procena i tretman

Važno je naglasiti da postojanje samo nekih simptoma koji su ovde navedeni ne znači da dete ima autizam. Međutim, dugo perzistiranje većine ovih simptoma može biti veoma indikativno. Neka deca mogu imati sve ovde navedene simptome, a neka samo određene. Stoga je važno naglasiti da je sveobuhvatna procena razvojnih miljokaza od izuzetne važnosti za izradu individualnog plana na osnovu koga će se kreirati program specifičnih tretmana koji sadrži kratkoročne i dugoročne ciljeve. Rano uključivanje deteta u specifične tretmane pokazalo se kao značajno efektnije u odnosu na kasnije otpočinjanje terapijskih procedura. Stoga je koncept rane intervencije od nas prepoznat kao imperativ savremene logopedije. U radu sa decom sa autizmom koristimo bihejvioralne principe zasnovane na ABA metodi.