Senzorna integracija je sposobnost organizovanja senzornih utisaka iz okoline i tela kako bi mogli biti korisno upotrebljeni. To je normalan neurološki proces koji omogućava da mozak organizuje mnoštvo senzornih informacija, koje dobija putem čula, u dobro integrisanu celinu. Omogućava adekvatnu interakciju sa ljudima i okolinom.
Putem čula dobijamo informacije o fizičkom stanju našeg tela i okoline koja nas okružuje. Veliki broj senzornih informacija pristiže u naš mozak svakog trenutka i to ne samo iz naših očiju, ušiju, putem dodira, već iz svakog dela našeg tela. Mozak mora da organizuje sve te informacije kako bi se čovek normalno kretao, ponašao i učio. Ali, ako su ove informacije neorganizovane pomenuti procesi mogu biti značajno pogođeni.
Tretman senzorne integracije se preporučuje kod dece sa senzornim smetnjama. Senzorne smetnje se mogu javiti kod dece tipičnog razvoja ali i kod dece sa govorno-jezičkim poremećajima, autizmom, ADHD/ADD-om, oštećenjem sluha, motoričkim i drugim razvojnim poremećajima.
Diferencijalna dijagnostika ovih poremećaja podrazumeva i procenu senzornog funkcionisanja i izradu senzornog profila.
Izrada senzornog profila počinje u senzornoj sobi. Nakon toga, roditelji mogu popuniti upitnike koje sadrže pitanja u vezi sa senzornim funkcionisanjem nihovog deteta. Nakon toga, prave se individualizovani kratkoročni i dugoročni ciljevi tretmana.
Tretman senzorne integracije se odvija u senzornoj sobi. Ako dete ne može da dobije adekvatnu vestibularnu, taktilnu i proprioceptivnu stimulaciju kroz uobičajenu igru, onda će tu vrstu stimulacije moći da dobije u senzornoj sobi. Senzorna soba je koncipirana tako da sadrži ljuljaške, bazen sa lopticama, skejtbord, ripstol, trambolinu, tobogan, kinetički pesak, materijale različite teksture, oblika, veličine i mnoštvo drugih elemenata koji omogućavaju da dete osmisli i organizuje svoju igru kako bi ona postala funkcionalna.
Dobro edukovani senzorni tereapeuti će znati kako da motvišu dete, čak i ono koje se plaši!
U prijatnoj atmosferi detetu je omogućeno da istraži prostor onako kako želi. Nema teranja da se uradi bilo šta, dete se neće siliti ni na kakvu akciju, pogotovo ne na onu koja izaziva osećaj straha ili gađenja, vrtoglavice ili muke.
Dete će u senzornoj sobi naučiti da organizuje svoj mozak kako bi bolje funkcionisao. Naučiće da isplanira i izvede aktivnost, naučiće da koristi različite objekte u različite svrhe i naučiće da organizuje igru i zadrži se u njoj dovoljno dugo. Tako će postati spremniji za učenje čitanja, pisanja i školskog gradiva.
Tretman senzorne integracije može izgledati kao da dete ne uči ništa već se samo igra. Zapravo dete uči ono što je najvažnije-uči kako da uči!