Mentalana nedovoljna razvijenost je stanje nepotpunog mentalnog razvoja koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se ispoljavaju tokom razvojnog perioda , a to su kognitivne, govorno-jezičke, motorne i socijalne.
Inteligencija i mišljenje se zaustavljaju u jednoj fazi razvoja i dete ne uspeva da savlada više nivoe mentalnog razvoja. Disfunkcija kognitivnih procesa utiče na jezičku komunikaciju. Na jezik utiče pažnja, percepcija, pamćenje ,memorija, mišljenje, obrada apstraktnih sadržaja, rešavanje problema, shvatanje, rasuđivanje, odgovarajuće socijalno ponašanje. Svi ovi nivoi kognicije su narušeni kada je mentalna retardacija u pitanju.
Govor mentalno nedovoljno razvijenog deteta karakterišu dislalije, veoma često je prisutan tetizam. Govor deteta sa tetizmom je nedovoljno razumljiv. Prisutan je usporen razvoj govora i jezika, agramatizam , nedovoljno izgrađen semantički nivo ( koji podrazumeva da je razumevanje značenja pojedinih kategorija reči nedovoljno razvijeno), siromašan rečnik, specifična pragmatika (nemogućnost ostvarivanja komunikacije van konkretnog govornog konteksta). U zavisnosti od stepena ometenosti javljaju se varijacije u razvoju govora ove dece. Kod dece sa lakom mentalnom retardacijom govor se javlja sa zakašnjenjem. Ipak, oni uspevaju da ovladaju osnovnim nivoima izgovora glasova, rečnika i gramatičkih pravila. Ne mogu ovladati višim nivoima razumevanja i upotrebe govora. Deca sa umerenom mentalnom retardacijom imaju usporen razvoj razumevanja i ekspresije govora, njihov nivo govorno-jezičkog razvoja može biti različit jer neki uspevaju da učestvuju u jednostavnim razgovorima, dok neki nauče svega nekoliko reči iako mogu razumeti nekoliko naloga. Deca sa teškom mentalnom retardacijom mogu naučiti neke jednostavne reči dok im je razumevanje oskudno. Deca sa dubokom mentalnom retardacijom nemaju sposobnost verbalne komunikacije, nekada mogu naučiti nekoliko elementarnih naredbi.
Čitanje kod dece sa lakom mentalnom retardacijom karakteriše se teškoćama u čitanju složenijih reči, rečenica i teksta, dok je čitanje slova i slogova bolje. Lakše čitaju smisaone sadržaje. Nekada mogu prilično fluentno da čitaju tekst koji ne mogu da prepričaju. Otežana je grafemsko - fonemska analiza.
Pisanje se karakteriše čestim zamenama , premeštanjem i ispuštanjem slova.Veličina slova je nejednaka, slova su razvučena. Oblik je nepravilan. Ne održavaju pravac pisanja, često ne razlikuju mala i velika slova. Rukopis je nečitak u celini. Sastavljanje reči u rečenici, nezavršavanje reči, nepovezivanje slova u rečima, odsustvo znakova interpunkcije su česta odlika rukopisa dece sa lakom mentalnom retardacijom. Poremećaji artikulacije dovode do grešaka u pisanju slova, ako dete u govoru zamenjuje glasove LJ i J zamenjivaće ih i u pisanju.
TRETMAN DECE SA MENTALNOM NEDOVOLJNOM RAZVIJENOŠĆU
Tretman podrazumeva skup metoda i tehnika koje su odabrane i prilagođene u odnosu na detetove kognitivne i razvojne karakteristike kao i individualne potrebe. U tretmanu se sprovode sledeće vežbe:
-vežbe za ravoj motorike - reedukacija psihomotorike
-vežbe za razvoj senzorike – senzorna integracija
-vežbe za razvoj govorno-jezičkih sposobnosti - individualni logopedski tretmani
Ove vežbe se kreiraju na osnovu procene psihomotornog statusa, senzornog profila deteta i procene govorno-jezičkog statusa.
Prilikom procene i utvrđivanja plana i programa psihomotornih i senzomotornih vežbi treba imati u vidu sve razvojne aspekte deteta: senzomotorne funkcije, govorno-jezičke funkcije, pamćenje, mišljenje vizuelnu, auditivnu i taktilno- kinestetsku percepciju, učenje i socio-emocionalni razvoj.
Takođe, od izuzetnog značaja za poboljšanje svih navedenih veština je obuka roditelja za rad sa detetom kod kuće.