Verbalna apraksija ima neurogenu osnovu i odnosi se na teškoće u motorom planiranju. Mozak ima teškoće u planiranju pomeranja govornih organa (jezik, usne) koji učestvuju u govornoj produkciji. Nekada dete zna šta želi da kaže, ali zbog teškoća u koordinaciji mišićnih pokreta to ne uspeva.
Deca imaju teškoće u produkciji glasova, slogova i reči. To se ne događa zbog mišićne slabosti, već zbog teškoća u motornom planiranju. Javljaju se teškoće kombinovanja različitih glasova, kao i ponavljanje jednog sloga više puta. Spontani govor može biti veoma nerazumljiv. Poteškoće se pojačavaju kada je dete uznemireno i kada pokušava da izgovori duže reči.
Tretmani se baziraju na uspostavljanju motornog planiranja, sekvencioniranja i koordinacije mišića koji su uključeni u govornu produkciju. Može se koristiti auditivni fidbek, kao i vizuelni i taktilni, jer ovakav multi-senzorni pristup olakšava pravilno izgovaranje slogova i reči.
Pored poteškoća u izgovaranju reči, deca sa verbalnom apraksijom mogu imati poteškoće:
- u razvoju govora i jezika
- u učenju čitanja i pisanja
- u razvoju fine motorike
- senzorne integracije - preosetljivost ili neosetljivost u ustima (ne vole da peru zube, ne vole određenu vrstu hrane, stavljaju predmete u usta, izbegavaju ili preferiraju hrskavu hranu)
Oralna apraksija
Oralna apraksija je poremećaj voljnih pokreta mišića jezika, usana, obraza, larinksa i farinksa, dok je sposobnost spontanog izvođenja tih istih pokreta potpuno očuvana. Dakle, dete spontano može da podigne jezik, pošalje poljubac ili naduva obraze, dok te iste pokrete ne može izvršiti na verbalni zahtev.
Pregledom praksije oralne muskulature proveravamo koliko je mimička muskulatura elastična, koliko je zrela i da li je spremna da prati događanja u oblasti osećanja koja se potom prenose u socijalno polje.
Dobro razvijena oralna praksija je preduslov za pravilan izgovor glasova.